--OPROSTAJNA PESMA--

06. maj 2017 ob 20:58 | 17
Evo me, Gospo, nakon triest leta
sa proređenom, progrušanom kosom,
ko priviđenje sa drugoga sveta,
na Pegazu olinjalom i bosom.

Kraj mene strči zarđala džida,
a njemu, svakog časa, noga kleca,
i zato što smo starinskoga vida
rugaju nam se raskalašna deca.

Neka ih, Gospo. Nama nije krivo.
Neka im i to zadovoljstvo damo.
I ćutaćemo. Što bih dokazivo?
Kada dorastu, kašće ime se samo.

No ja bih, draga Gospo, opet hteo
svagdašnju poštu da iskažem vama:
U pamćenju mi još je život ceo,
na srcu mi se ne uhvati skrama.

Jest, još u meni prošli život sjaji,
čist ko na vodi labudovo krilo,
jer sve je dobro i čestito bilo,
smeh, suze, želje, nade, uzdisaji.

No onog časa kad ja sklopim oči,
tad sve će sa mnom zasvagda umreti.

Oh nije život rđav što je beda,
i nevolja, i muka duhu, niti
što nam sudbina večno zapoveda
a prohtevi nam nikad nisu siti,

No zaborav je, Gospo, sav i svuda,
zaborav svirep, neumitan, zao.
Nijedna beda i nijedan Juda
nije mi nikad takav udar dao

Ko ovi tihi, stalni zaboravi…
Ah, draga Gospo, kakva su stvorenja,
prekrasna telom, duhom ljudi pravi,
kao nebesna neka priviđenja

Nestala s ovog našeg tužnog sveta,
za koja smo se kleli da su ona
života našeg smisao i meta
i da je bez njih prazna vasiona…

Njih danas, Gospo, gusti korov krije,
a mi, sa našim sitnim navikama,
živimo mirno dalje, blago nama,
kao da nikad ništa bilo nije…

Ah, zbogom, Gospo, i praštajte meni,
stare mi oči pune suza sada,
dok dan se gasi na prolaznoj sceni
i zavesa, ko noć, lagano pada…
-----------------------------------------------Milan Rakić

Komentarji 0

če želiš komentirati, se

Vpiši email osebe, ki ji želiš priporočiti ogled bloga.




stalna povezava



Za nadaljevanje se prijavi

Za prijavo uporabi Facebook

Facebook prijava

Za prijavo uporabi geslo

Samodejna prijava



pozabljeno geslo včlanitev