Sve su moje ljubavi bila nježnije i sladke,
sve so moje ljubavi bile izuzetno kratke,
možda ne previše lijepe ali sa puno duše,
spremne na snove, što se brzo ruše….
Gdije su sad sve moje ljubavi,
gdije su moji dobri anđeli.
Tko sad ljubi moje voljene,
možda izgubljene ali ne preboljene….
Od davno je mijesec žut,
meni sakrijo njihov put.
Od davno je vijetar blag,
meni sakrijo njihov trag.
Od davno ja poželim,
da jih opet sretnem tu.
Jer osječam, da uvijek sam jim drag.
Še en tvojih lepih izpovedi,kako lepo, romantični moški so mi bili vedno nekaj posebnega, in še danes jih je premalo, da komaj najdeš kaj takšnega. Hvala, ker si spet pisal tako lepo. Kot dnevno darilo je tole zame. Hvala.
Spomin na ljubezen ni srce
na verižici, ali narisano na lectovem
pujsku, kupljenem na sejmu,
tudi ne ognjemet, ki se ga gleda z roko
v roki, in tudi ne tisto, kar je vtisnjeno
v moje pomnenje, ampak tisto, kar je vžgano
nevidno po vsem mojem telesu, po telesu,
ki je bilo ljubljeno, ljubkovano in oboževano.
Tiha tiha noč je, spava cijeli grad,
ja sam osamljen inako sam mlad.
Tiha tiha noč je moja mati spava,
ja sam posljednji sanjar ovog grada.
Tiha tiha noč je moja mati spava,
ja sam posljednji sanjar ovog grada.
Piši mi mila mati, da ti se vratim,
ti nikada nečeš znati koliko patim.
Piši mi mila mati, o mome kraju,
mojo bezkrajnu tugu za tobom,
samo zvijezde znaju.
