Zaplakala bi na sav glas

22. avgust 2017 ob 11:49 | 44
U prosle dane... Na brdascu sam sjedila... I gledala kako napustam obitelj svoju... Majku oca svog... Kucu gdje nas je bilo puno... Ja sam je napustila... Sumom sam hodala... I razmisljala dali shvatit cete... Da sam otisla... Nije me bilo strah... Al mislila sam pobjecu sama od sebe... Al uspjela nisam... Pao je mrak... Ja sam se spustila u selo... I polako hodala cestom razmisljajuci... Dali sam ucinila... Nesto sto treba... Ili sam bol zadala... Obitelji svojoj... Ispostavilo se da nisam... Da sam ucinila pravu stvar... Jer nisu i dan danas pitali za svoje djete... Nije ih briga bilo sto sam otisla... Al sestre i brat su plakali... Al tad je bilo kasno... Za sve... Ja sam otisla... A jedino sestrama i bratu... Bilo je stalo do mene... A sad ni traga vama... U zivotu mom... Pitam se dal sam postupila kako treba... Sto nisam bar radi vas ostala... Eh zivote... Dal cu ikad vidjet vas i staru kucu... Koja je bila puna nas... Il kad dodem... Sjestcu ispred kuce i zaplakat na sav glas...

Komentarji 2

če želiš komentirati, se
leptirica1
leptirica11 mesec nazaj

Anita0
Anita01 mesec nazaj

Vpiši email osebe, ki ji želiš priporočiti ogled bloga.




stalna povezava



Za nadaljevanje se prijavi

Za prijavo uporabi Facebook

Facebook prijava

Za prijavo uporabi geslo

Samodejna prijava



pozabljeno geslo včlanitev