GRADSKI PREVOZ

22. marec 2015 ob 13:09 | 52
GSP- Sigurno ste i sami vise puta culi price iz gradskog prevoza. Svi moji prijatelji su u nekom trenutku doziveli neku neprijatnost koristeci gradski prevoz. Onanisanje iza ledja, kradju novcanika, psovanje, svadjanje, pipkanje i tucu pobesnelih sugradjana. Kako to obicno biva, ti dogadjaji posle mnogo godina prepricavanja postaju sve strasniji, neprijatniji, gori i na kraju prerastu u gradske legende. I niko vise sa sigurnoscu ne moze da tvrdi da li su se zaista dogodile i kome. Ako ste i uspeli da zaboravite cuvene devedesete, sigurno se jos secate cuvene reklame koja se godinama neprestano vrtela na televiziji, a cija cuvena replika otprilike glasi: " Da si ... pila, u autobusu bi bila ". Mrzeo sam tu reklamu i uvek mi je bilo zao one debeljuce koja bi kao trinaesto prase ispala iz autobusa. Sa ove vremenske distance, medjutim verujem da su autori te cuvene reklame uradili dobar domaci zadatak jer su reklamom uspeli da nas pogode pravo u zivac. Tacnije, odabirom autobusa kao centralnog mesta u kojem se radnja odigrava.

Gradski prevoz, cini se, na najbolji nacin odslikava stanje naseg drustva. Za vreme Tita prevoz u svim gradovima SFRJ savrseno je funkcionisao, ako ga je uopste i bilo. Autobus je dolazio na vreme, nikada nije bilo guzve, mladi pioniri su kulturno ustupali mesto starijim drugovima i drugaricama i niko se nije svercovao. O stanju drustva iz tog vremena pricaju price oni stariji drugovi i drugarice kojima su mladi pioniri ustupali mesta u gradskom prevozu, a koji su danas jos stariji i koji vise ne koriste nista. Ti isti stariji drugovi i drugarice pricaju da su se gradskim prevozom vozili cak i oni koji su imali svoje automobile, eto kako je u to vreme sve savrseno funkcionisalo. A, posto sve sto je lepo uvek ima i svoj kraj, tako je dosao i kraj Titove Jugoslavije. Jos nekoliko godina posle njegove smrti gradski prevoz SFRJ je normalno funkcionisao, tamo gde ga je bilo, naravno. Taj period posle Titove smrti poznat je kao doba Ante Markovica.

Eee, na zalost, brzo prodje i to doba, mada Ante nije umro tada, ali je to njegovo doba proslo i dodje gradski prevoz za vreme Slobe Milosevica. Ovog perioda niko ne zeli ni da se seti. A, bas tad je nastala ona cuvena reklama sa onom debeljucom koja nije uskocila u svoj bus. Ali, u Slobino vreme niko nije placao prevoz. Verovatno je to bila cena prevoza za onu debeljucu koja nije mogla da stane u bus. Posle 5.oktobra 2000. godine poceli smo opet da placamo markice i autobuske karte. Kondukteri su revnosno vijali putnike po prevozu za tri dinara. Sada, nekoliko godina kasnije, nema vise Ante Markovica, a ni Slobe Milosevica, ali sada ridzovani imaju odela, a i mi uredno ponistavamo karte, doduse, vise zbog kazne nego zbog savesti. Imamo i skuplje automobile, vise se i vozimo taksijem, a i gradski prevoz nam je opet redovan, uskoro stize i metro i vise nema guzvi kao nekad. I naravno, prevoz vise nije besplatan, placa se. A ona debeljuca sa pocetka ove price, iz one cuvene reklame, verovatno je jos deblja i nadam se da i sad ne moze uci u prevoz kao i onda, ali sada ne zbog guzve, jer guzvi vise nema, vec zbog sirine vrata na gradskom prevozu.



Autor: Slobodan Kostic
26. октобар 2014. у 19:50

Komentarji 0

če želiš komentirati, se

Vpiši email osebe, ki ji želiš priporočiti ogled bloga.




stalna povezava



Za nadaljevanje se prijavi

Za prijavo uporabi Facebook

Facebook prijava

Za prijavo uporabi geslo

Samodejna prijava



pozabljeno geslo včlanitev