♥ NASA PESMA ♥

13. maj 2017 ob 00:19 | 34
Uz zivot se ne prilaze upustvo za upotrebu
i svako to odradi kako vec ume....
Zanemi gde bi drugi viknuo,
nasmeje se gde bi drugi zaplakao.
Uvredi se gde bi se neko drugi obradovao.
Udje u pogresan vagon,
sidje stanicu pre, ili kasnije.
Pokoleba se.....
Samo prebaci veslo iz ruke u ruku,
a struja ga odnese presudno dalje.
Odredi mesto na kome ce pristati.

Planetom tumaraju izgubljeni,
pogresno iznikli,
ocajno tumarajuci za onima koji bi im mogli biti dragi i bliski.

I zaista vise ne znam sta je gore:
Promasiti tog nekog svog za hiljadu kilometara,
ili za par decenija i tracavih stotinak kilometara.

PROKLETSTVO...!!!

Ne......., nismo mi bili ljubavnici...

NIKADA...!!!

Samo smo se ponekad' malo gledali, kada nas nisu gledali
i to je sve.........

Oboje smo nasli na lancicu po polovinu jedne davno polomljene tajne,
ali nismo pokusali da je sastavimo.

Ko zna zasto......???

I ta tajna je lebdela nad desetogodisnjem okeanu proslog vremena,
kao ukleta ladja
negde ovde daleko,
negde tamo blizu.
Ni na nebu,
ni na zemlji...

Nikada mi nismo bili ljubavnici, samo smo se ponekad, u noci punog meseca, malo trazili
po dugim talasnim duzinama ceznje.

I TO JE SVE...!!!

Koliko na njemu ima tajnih mesta koje bih zelela da poljubim...

Ali ne sada...!!!
Jednom mozda...!!!

Lepo sanjaj , bubice
Ko zna da li ces mi ikada vise biti tako blizu...!!!....???

No....., kako bilo....!!!
On je suvlasnik moje sudbine, kupivsi me za par osmeha na pijaci Robova Pomirenosti.
Poveo me je na svoju osamljenu planetu obraslu brsljenima maste,
dobro znajuci da cu i ako me oslobodi, nositi njegov zig,
da cu se ubuduce i radjati s njim, kao s neobicnim mladezom na misici.

I tako, obicne, u nekoj vedroj noci,
roj neizgovorenih reci nepovratno odbegne iz kosnice misli i u potrazi za novim mestom,
sumanuto pokusava da otkrije precicu do najblizih zvezda.

Ali zna se......, jos niko sem prevejane skitnice pogleda nije uspeo da dopre do tamo.
I neizgovorene reci ostaju da trepere u liscu starog drveta zauvek. -

"ZAUVEK" - pitao je uplaseno....!!! -

"O NE" - ispravih se....... "ZABORAVILA SAM, "ZAUVEK NE POSTOJI"

Jer mozda ce se tada, u ritmu njegovog pulsa,
pojaviti ona uznemirena i kljucna sinkopa
koju sam poslednjih dana uzaludno osluskivala u odjecima nasih tisina...

I onda ce znati da je jedini kojeg sam ikada volela.
Da sam sve druge volela tamnom stranom srca,
stedeci se,
uceci se,
kako cu najbolje voleti njega
KADA GA KONACNO NADJEM ... - Đorđe Balašević
Nasa pesma... @

Komentarji 1

če želiš komentirati, se

Vpiši email osebe, ki ji želiš priporočiti ogled bloga.




stalna povezava



Za nadaljevanje se prijavi

Za prijavo uporabi Facebook

Facebook prijava

Za prijavo uporabi geslo

Samodejna prijava



pozabljeno geslo včlanitev