VETROVI ZIVOTA.....

18. marec 2012 ob 11:51 | 55

Koracam lagano ulicom, dok sneg pada,
i prekriva tragove zivotinja, tragove prolaznika,
prekiriva tragove proslosti...
Dok mi promrzlo lice nezno miluje vetar,
osecam se lepo i spokojno... jer to nije onaj isti vetar.
To nije vetar zivota, koji me je uvek sibao iznova i iznova.
To nije onaj strasan vetar, ciji dodir boli, kida...
To je nezan vetar koji miluje poput pera...

Sunce svojim zracima obasjava snezne smetove,
koje vetar rusi, bas kao sto je vetar zivota rusio sve...
Rusio moje snove, moje nade, moje zelje....
Vetar zivota koji mi je zadavao udarac za udarcem....
Vetar zivota koji me je ipak naucio sta je zivot.....

Bas taj grubi i okrutan vetar zivota,
naucio me je da cenim ljude, njihova osecanja...
naucio me da nisu svi ljudi isti,
naucio me da ima i dobrih i losih, i zlobnih i tihih,
taj vetar zivota me je naucio da posle svakog pada ustanem...
da budem jaca, snaznija, hrabrija.... sigurnija u sebe...
Da, bas taj vetar zivota me naucio
da su ljudi ipak samo ljudi, a malo ko od njih je covek!!!!
Vetar zivota, je prava skola zivota!


slika 369105

Autor: Lidija R Mihailovic

Komentarji 0

če želiš komentirati, se

Vpiši email osebe, ki ji želiš priporočiti ogled bloga.




stalna povezava



Za nadaljevanje se prijavi

Za prijavo uporabi Facebook

Facebook prijava

Za prijavo uporabi geslo

Samodejna prijava



pozabljeno geslo včlanitev