mateomb

Kako se po slovensko reče malemu Romu?

Cicigan.

Ella Dvornik (17) pismom preko Facebooka oprostila se od oca kojemu se divila. Istaknula je da ne zna kako će u budućnosti živjeti bez njega.

Dragi tata, žao mi je što se dogodilo to baš sada, ali na neki način mi je i drago što si otišao, daleko si nadišao ovu zemlju u kojoj živimo. Ovdje nije bilo ništa za tebe. Ne čitam ništa što pišu jer znam da se nisi htio ubiti. Cijeli život su mi ljudi govorili da sam narkomanka, da se drogiram i gdje god da odem, govore mi da sam ušlagirana, ali ja nikad nisam tebe krivila. Uvijek sam ti se divila, tata, jer si bio iskren, a i kad si lagao, nitko ti nije vjerovao, ali bi ti popustili jer si se trudio izvući. Svi su jako tužni, meni još nije ni došlo do glave da te nema i da me više nećeš staviti na kuhinjski stol i zaprijetiti mi da ćeš napraviti njoke od mene. Žao mi je samo što se nismo uspjeli upoznati dovoljno. Nikad nisam s tobom mogla puno pričati o stvarima koje su me mučile, ali na neki način mi je i to bilo u redu jer se nisam osjećala kao da ćeš me osuđivati. Uvijek si mi bio poput velikog brata, ja sam se za tebe brinula više nego ti za mene, kvragu, ti si mene žicao novac :) Ti si bio jedini koji mi je došao na 17. rođendan i jeli smo onaj tiramisu koji se raspao i izgledao ko bljuzga. Nećeš vjerovati, satu koji si mi darovao za rođendan je riknula baterija baš u nedjelju kada si i ti otišao. Nedostajat će mi sitnice koje si radio da iživciraš mamu. Kad bi sjedili za ručkom, uvijek si pričao o nekim gadostima i mama bi se naljutila, i to će mi jako faliti. Ili kada bi iz čista mira ušao u boravak s hlačama do vrata, iskrivio se i napravio glupu facu i plesao dok te ne bi potjerali natrag u sobu jer si bio dosadan. Baš si bio glup i djetinjast. Jučer nam je poštar donio telegrame. Plakao je. Vidiš, tata, i drugi ljudi te vole. Vidiš da sam bila u pravu kad sam rekla da nisi beskoristan. Ti si uvijek bio velik dio mene. I sad kad te nema, imam osjećaj kao da si mi iščupao srce, prožvakao ga, pljunuo, zgazio i bacio mi komadić natrag. Ti si bio jedini koji je vjerovao da ću nešto postići. Uvijek si rekao da bi bila super glumica ili organizatorica, tjerao si me da objavim i onu knjigu koju smo počeli pisati, a ja sam ti rekla da si glup. A vidi, tata. Nisam ništa napravila. Četiri milijuna ljudi me mrzi. Ja sam kriva za to. Oprosti što nisam bila ono što si htio da budem. Nisam talentirana za sve. Ali istina je, jesam odlična glumica. Glumim cijeli život da mi ne smeta što ne razgovaramo puno. Stavim maskicu s cvjetićima i svima govorim kako mi je super. No kada dođem doma, nemam kome lagati osim sebi. Tata, moje lice nije prekriveno cvjetićima, nego razmazanom maskarom. Iskreno, najrađe bi skupa s tobom otišla sada jer gdje god da jesi, dobro ti je. Ali ne mogu zbog mame. Nedavno si ti izgubio svog tatu. Vidiš koja nas je sudbina zadesila. Ti i ja smo bili njegovi miljenici, hvala Bogu da si ga nadživio, inače bi imali dva odjednom. Ne mogu vjerovati da si mrtav, sve dok ne pročitam negdje i pomislim si...nemoguće, kao da svi mogu biti mrtvi osim tebe. Što se desilo, tata? Ti si pobjeđivao život. Zašto si mu pustio da pobijedi? Što ću ja sada, tebe su svi voljeli i zbog tebe su neki i mene voljeli. A sada me samo sažalijevaju. U ovih nekoliko dana sam dobila poziva nego ikad u životu, osjećala sam se kao da ljudima stalo do toga kako je meni. Ali ne znaju oni, tata. Nikad mi nije bilo krivo što se ne družimo više, što nikada nismo izašli van, što nisi sudjelovao u događanjima u kojima sam ja bila, a sad kad gledam slike, kao da si još živ. Nije mi jasno što se događa, zašto svi pričaju o tebi kao bivšem. Pa još si tu, fizički. Znaš, tata, kada te kremiraju, neće nam dati tvoj pepeo. A tvoj život se svodio oko pepela. Stalno ti je padao po tepihu i mama je bila ljutita zbog toga. Sad bi uzela tvoj pepeo i pojela ga, tako da znam da ćeš uvijek biti s nama. Zamisli kako je baki. Imam osjećaj da će umrijeti od tuge. Da nema Denisa i mame, ne znam što bi si napravila. Ne mogu ni piti ni jesti. Sve me podsjeća na tebe. Nema veze, tata, svi umiru. I kad upoznaš osobu do koje ti je stalo, moraš biti svjestan da će umrijeti. Zato, tata... Vidimo se uskoro... poručila je Ella ocu.

- Što je vrhunac španjolske sapunice?
- Kada Rodrigo sazna da je sam sebi majka...

Negdje u Srbiji...
Trči zeko šumom, ganjaju ga kobre. Naiđe on na dabra i reče mu: "Beži bre dabre idu kobre."
Dabar:"Ko bre?" Zeko:"Da bre."

Nekaj po 6. uri zjutraj se je na avtocesti Zagreb — Split, čez Liko, zgodila huda prometna nesreča slovaškega turističnega avtobusa. Na avtobusu je bilo 50 potnikov, ki so potovali na dopust v Vodice, na poti pa so bili že skoraj 12 ur.

Na ravnem delu avtoceste, nekaj metrov pred počivališčem Zir, je voznik avtobusa izgubil nadzor nad vozilom. Avtobus je iztrgal približno 20 metrov jeklene ograje ob cestišču, nato pa se je zaletel v betonski steber nadvoza Mogorić.




V nesreči je umrlo 14 oseb, okoli 30 oseb pa je ranjenih, je povedala tiskovna predstavnica ličko-senjske policije Kristina Maoduš. Na kraju nesreče je bilo takoj mrtvih 11 ljudi, ostali trije so bitko za življenje izgubili v bolnišnici. Maoduševa je dodala, da so nekateri potniki v kritičnem stanju - bilo naj bi jih šest - tako da obstaja možnost, da se bo število mrtvih še povečalo. Reševalci so poškodovane prepeljali v splošne bolnišnice v Gospiću, Zadru in Zagrebu.



Med mrtvimi je tudi voznik avtobusa, drugemu vozniku pa so v bolnišnici amputirali obe nogi, poroča Jutarnji.hr.

'Pomagal nama je Bog'

V slovaških medijih se je novica o nesreči znašla med prvimi minutami vseh informativnih oddaj. Tako je na primer lokalna televizija Markiza objavila pogovor z enim od preživelih, 69-letnim Vojtechom Vendrakom.
"Z ženo sva preživela samo po zaslugi Boga,“ je dejal, ko je s televizijskim novinarjem govoril v bolnišnici v Gospiću, in še vedno v šoku z drhtečim glasom dodal, da sta sedela v zadnjem delu 'avtobusa smrti'. "Grozno je bilo. Spominjam se prizora, pogleda na uničen avtobus in vse potnike. Videl sem mrtve in ranjene. Naju je čuval sam Bog, še vedno mi ni jasno, kaj se je sploh zgodilo."



Edini otrok v avtobusu, ki je do nesreče spal, jo je k sreči odnesel brez praske.

Izredne razmere v bolnišnici

Preživele je v bolnišnici Gospić obiskal hrvaški minister za zdravstvo Darko Milinović. "Ko sem slišal za nesrečo, sem takoj poklical bolnišnico. Vprašal sem, če lahko kot zdravnik pomagam pri oskrbi ponesrečencev. Kot minister pa se zahvaljujem reševalcem in zaposlenim v bolnišnici za hiter odziv,“ je dejal Milinović.

Ponesrečence in mesto nesreče sta obiskala tudi minister za notranje zadeve Berislav Rončević in generalni direktor policije Marijan Benko.

Hrvaški predsednik vlade Ivo Sanader je slovaškemu kolegu Robertu Ficu izrazil sožalje ob tragični nesreči, v kateri so umrli slovaški državljani. Hrvaški predsednik Stjepan Mesić pa je sožalje izrazil slovaškemu predsedniku Ivanu Gašparoviču.

Razlog nesreče še ni znan

Nekateri hrvaški mediji poročajo, da naj bi do nesreče prišlo zaradi utrujenosti voznika, slovaška televizija pa povzema pričevanja preživelih, ki trdijo, da je voznik izgubil nadzor nad vozilom zaradi počene gume. Pojavljajo se tudi ugibanja o tehnični brezhibnosti avtobusa podjetja Mostarko. Njihov predstavnik Ladislav Mihalko je že zagotovil, da je bil avtobus v dobrem stanju in izključil možnost, da bi prišlo do tehnične okvare na njem. Pregledan naj bi bil celo tik pred potjo na Hrvaško. kakorkoli že, tehnična brezhibnost avtobusa bo prav tako predmet podrobnejše preiskave, ki že poteka.

Zaradi nesreče je bila do 10.30 ure v obe smeri zaprta avtocesta od izvoza Gospić do izvoza Gornja Ploča, še vedno pa je v smeri Splita zaprta avtocesta A1.