Kaldrmom se mojom razlile tišine

04. september 2017 ob 20:05 | 21
U sljepoći nevidljivog sjaja .
I hrlim žedna slanih voda
prolivena mora ,gorka nedosanjana
jutra jednim nemarom donešena.
Na dlanu mi leži tek trag
zagrabljenog mora.
Iscuriti će netrimice iz dlanova
mojih u korito svoje
ogromno,plavo neposlušno.
Pred mene će se samo
stvoriti pobješnjeli val
i uzeti svoje more koje sam ja
sama htjela uzeti za sebe.
Polizati ću samo grumenu sol
koji mi je u bijesu ostavio val.
I samo krik galeba
koji mi se za utjehu javi
noseći plavu malu ribu koju je
uz put pokupio a nije ni bio
gladan,onako iz hira jer on
to može .....
Polako krenm kaldrmom mojom
mokra od mora i slana od suza
a korak se gubi duž kamena
puta ....koračam ....sama ....
Još uvjek me prati parajuči
krik galeba.

Komentarji 0

če želiš komentirati, se

Vpiši email osebe, ki ji želiš priporočiti ogled bloga.




stalna povezava



Za nadaljevanje se prijavi

Za prijavo uporabi Facebook

Facebook prijava

Za prijavo uporabi geslo

Samodejna prijava



pozabljeno geslo včlanitev