Poet (v CRO jeziku)

13. julij 2008 ob 09:02 | 615

Gledam kroz prozor, sve dok pada kiša,
vjetar, vladar svjeta, lomi grane pa se stiša,
i duboko u meni budi se mistični poet,
pa stavi san na svoju dlan, njegov je sad svjet,
u mraku i tišini, prepušten milini,
misli na probleme, nema tu ni pardona ni izvini,
još od malena ga prate težka vremena,
čeka bolje dane, al tih više nema,
smisao života, polako gubi se u njemu,
traži nadu, al je ne vidi u tome svemu,
u problemu, ovom jebenom sistemu,
pitanje, dal da skače il da reže venu,
isto sranje, bilo šta da radi,
izgubljeno djete u namišljenoj nadi,
crna sudbina reže krila mu života,
nekad siguran a sada na pola sirota,
izgubio je oca izgubio i brata,
sve od rata, traje i sad, svakog dana, svakog sata,
na šta da se osloni, čemu da se nada,
nekom boljem danu? al kaži mi, kojeg je to dana?!

(refx2)
Bože moj, pomozi, da stanem na noge,
Bože, da zaboravim te godine,
U kojim živim, ja samo sebe krivim…


Pratim crnu kap, što pada sa visina,
težak san, mame, koja ima samo sina,
i nikog više na ovom hladnom svjetu,
sad se stvara bijes u mome poetu,
ko je dao pravo dragome bogu,
da pravi stvari koje ja ne mogu
da uzima živote mladim i nevinim,
mome ocu, mom bratu, ja sam samo jedan sin,
samo jedan život imam, i toga živim,
sa raztrganom dušom, al nikog ja ne krivim,
samo hoču da ovo sranje više stane,
da i u mom svjetu ovo sunce svane,
zato dragi moj bože, ako može,
imam prošnju i ne mogu iz svoje kože,
popusti sada malo ovom sinu,
nebi volio birat sad visinu,
s koje da svršim svoje putovanje,
volim život, al samo jedan je!

(refx2)
Bože moj, pomozi, da stanem na noge,
Bože, da zaboravim te godine,
U kojim živim, ja sebe krivim…

Komentarji 1

če želiš komentirati, se
maladlan
maladlan7 let nazaj

PREKRASNI STIHOVI...

Vpiši email osebe, ki ji želiš priporočiti ogled bloga.




stalna povezava



Za nadaljevanje se prijavi

Za prijavo uporabi Facebook

Facebook prijava

Za prijavo uporabi geslo

Samodejna prijava



pozabljeno geslo včlanitev