Svoja

24. julij 2017 ob 18:13 | 28
Drugačija.
Uvijek je bila drugačija.
Ne želim reći posebna, jer posebnih je i previše i sve su iste. Poseban je samo način na koji jedna drugu kopiraju.
Ona je ipak drugačija.
Još kao mala je bila imuna na onu glupost "Imaju svi, hoću i ja to da imam"
Ona nije željela da ima ono što imaju svi, jer što je svačije, zapravo nije ničije.
Željela je da ima ono što nitko nema.
Da bude jedinstvena, da bude svoja.
I dan danas je takva.
Obući će nešto što je izašlo iz mode, al' baš je briga za modu. Bitno je da njoj lijepo stoji i da se ona osjeća lijepo i prijatno u tome. Neće obraćati pažnju na to šta će ljudi reći, sem ako imaju da kažu nešto pametno.
Tad će ih sa pažnjom saslušati.
Ruku na srce, takvih je premalo.
Ona zna da je privilegija života biti svoj i ako treba da na nekoga liči, ličit će na sebe.
Većina će je nazvati čudnom, a ona će se čuditi toj većini koja se uporno trudi da bude nešto što nije.
Čudit će se koliko ljudi bacaju para samo da bi ličili jedni na druge. Koliko se bore da ih netko primijeti u toj gomili istih.
Kao da su klonirani, a ne rođeni.
Dobili su priliku od prirode da budu originalni i prirodni, a oni biraju da budu nečije kopije i izvještačena bića.
Od vještačkog osmjeha do vještačkog plača.
I to sve ne bi li nešto dobili i ne bi li ih neko primijetio, obratio pažnju na njih.
I svi su su oni posebni, tako će reći svako od njih za sebe.
Zato ona ne želi da bude posebna.
Posebna je i ona salama pa ni na šta ne liči.
Ni lijepa, ni ukusna.
Ona je jednostavno svoja i jedinstvena.
To je danas sasvim dovoljno da bude drugačija.

Komentarji 0

če želiš komentirati, se

Vpiši email osebe, ki ji želiš priporočiti ogled bloga.




stalna povezava



Za nadaljevanje se prijavi

Za prijavo uporabi Facebook

Facebook prijava

Za prijavo uporabi geslo

Samodejna prijava



pozabljeno geslo včlanitev