--JESEN-- Jesen je prelila zlatne boje na misli moje, izvukla ih iz samoće, ko zrelo voće... Pa se vešto igra sa njima, međ' listovima, gde sam skrio ime tvoje, i želje svoje. Evo je jesen ponovo stiže, i sve je bliže i nagoni me da se setim, da poletim, da srce ponovo tebe traži, ali bez laži. Kovitla u meni žuti list, k'o duša čist. Sa lišćem vetar i srce nosi u smeđoj kosi, tamo kud si otišla ti, i gde umiru leptiri. U oku zelenom radost se roji, snovi tvoji i ostvarenje tvoje traže, moje najdraže. Jesenje zore dušu mi more, i setno zbore; tačno je vreme, dalek je put i vetar ljut. Razastri najlepše snove, k'o misli ove zima evo ,na pragu drema, povratka nema. Ako dočekam jesen novu, k'o što sam ovu, potražiću te u kaplji kiše, što vreme briše. Ja ću se sakriti u kaplji rose, kraj noge bose. Spojićemo se nečujno, lako, a onda ostati tako... Zauvek stopljeni ostat' u travi, k'o ljubavnici pravi...
Odivek sam za idela zenama koje znaju (i nije im zao) da budu ostre prema muzevima. 
MOJVIDEO
