obveščamo vas, da smo se zaradi poslovnih odločitev odločili ugasniti portal mojvideo.com. Portal bo ugasnil dne 31.3.2023. Zahvaljujemo se vam za vašo zvestobo in zaupanje v našo platformo ter se vam opravičujemo za morebitne nevšečnosti, ki bi lahko nastale zaradi te odločitve. Prav tako vas vljudno prosimo, da si čim prej shranite vsebino, ki jo želite ohraniti, na svoje računalnike ali druge shranjevalne medije, saj bo po ugasnitvi portala ta vsebina nedostopna. Upamo, da nam boste lahko sledili na drugih platformah in se vam zahvaljujemo za razumevanje.
Pre nekoliko vekova Egipćani su svoje mrtve sahranjivali u drvenom gradu mrtvih - Sakari. Kako bi zaštitili grobove svojih najbližih od krađe, na zidove grobnica znali su da ispišu takozvano prokletstvo. Arheolozi su nedavno otvorili neke od takvih "zaštićenih" sarkofaga.
Veliko drevno groblje Sakara smešteno je oko 30 km južno od savremenog Kaira. U njemu se nalazi najstarija sačuvana stepenasta piramida na svetu, zbog čega je 1979. godine upisana u UNESCO popis svetske baštine.
Drevni sveštenici stavljali su preminule u drvene ... večPre nekoliko vekova Egipćani su svoje mrtve sahranjivali u drvenom gradu mrtvih - Sakari. Kako bi zaštitili grobove svojih najbližih od krađe, na zidove grobnica znali su da ispišu takozvano prokletstvo. Arheolozi su nedavno otvorili neke od takvih "zaštićenih" sarkofaga.
Veliko drevno groblje Sakara smešteno je oko 30 km južno od savremenog Kaira. U njemu se nalazi najstarija sačuvana stepenasta piramida na svetu, zbog čega je 1979. godine upisana u UNESCO popis svetske baštine.
Drevni sveštenici stavljali su preminule u drvene sanduke ukrašene hijeroglifima. Zatim su sarkofazi bili zapečaćeni i pokopani u grobnicama koje su se nalazile iznad ili ispod nivoa peska.
Arheolozi su na tom području tokom poslednja tri meseca otkrili 160 sarkofaga s ljudskim mumijama koje planiraju u budućnosti da izlože u muzejima širom Egipta. Nekoliko njih su i otvorili kako bi pregledali njihov sadržaj.
Stručnjaci su kazali da su na nekim zidovima grobnica u Sakari ispisane psovke koje upozoravaju uljeze.
Egiptologinja Salima Ikram s Američkog univerzitetau Kairu bavila se analizom nekih mumija životinja koje su prošle godine nađene u Sakari.
Objasnila je za Business Insider da upozorenja u grobnicama gde su pokopane mumije ljudi većinom služe kako bi odvratila uljeze od krađe.
"Ta upozorenja uglavnom navode da ako u grob uđe nečista osoba, onda veće bogova ima pravo da kazni prekršioca i zavrne mu vrat poput guske", rekla je Ikram.
Prokletstvo koje je citirala arheolog pronađeno je u grobnici vezira Ankhmahora, faraonovog službenika koji je živeo pre više od 4.000 godina za vreme 6. egipatske dinastije.
Ankhmahor je pokopan u mastabi: nadzemnoj grobnici u obliku pravougaone kutije. Slične mastabe građene su po celom Egiptu i u blizini piramida u Gizi i bile su standardni tip groba u preddinastičkom i ranom dinastičkom razdoblju. Mastaba potiče od arapske reči za klupu, jer izdaleka izgleda kao klupa od opeke.
Kada bismo grubo preveli prokletstvo kom je bila svrha da zaštiti Ankhmahorovo večno prebivalište, pročitali bismo upozorenje da će sve što neko "učini mojoj grobnici, biti učinjeno i njegovom posedu". Prokletstvo takođe upozorava da je vezir bio upućen u magiju i tajne čarolije i da će "nečiste" uljeze ispuniti "užasom gledanja duhova".
Ako bi neko bio uhvaćen u krađi grobnice višeg zvaničnika, verovatno je bio premlaćen ili mu je bio odsečen nos, kazala je Ikram.
S druge strane, u Ankhmahorovoj grobnici postoje i poruke za one s čistim namerama. U njima se navodi da će ih vezir zaštititi na dvoru Ozirisa, gospodara egipatskog podzemlja. Drevni Egipćani su verovali da Oziris sudi mrtvim dušama pre nego što pređu u zagrobni život, prenosi hrvatski Indeks.
Zapisi pronađeni u grobnicama poput Ankhmahorove pomalo podsećaju na prokletstva iz horor filmova u kojima arheolozi koji otvore zapečaćenu grobnicu ili sarkofag završe mrtvi, odnosno postanu žrtve prokletstva.
Iz tog razloga neki lokalni stanovnici nisu hteli da prisustvuju otvaranju sarkofaga koji su bili zatvoreni više od dva veka.
I Ikram smatra da postoji neki rizik kada se rukuje s mumijama, mada ona pritom misli na ovosvetovna bića poput drevnih mikroba ili gljivica.
"Ako ljudi nose rukavice i maske, sve bi trebalo da bude u redu", rekla je.
Verovanje da bi u grobnicama moglo biti opasnih patogena delimično potiče i od priče o slavnom arheologu Hauardu Karteru koji je 1922. otkopao grobnicu kralja Tutankamona. Naime, član njegove ekspedicije Džordž Herbert umro je neobičnom, iznenadnom smrću samo šest nedelja nakon što su otvorili kraljevsku grobnu komoru.
Međutim, daljnja istraživanja pokazala su da je Herbert umro od trovanja krvi nakon uboda zaraženog komarca.
Ako neki još uvek sumnjaju u to da je Herbert umro zbog prirodnih okolnosti, treba napomenuti da na zidovima Tutankamonove grobnice nije bilo prokletstva i da je Karter preminuo 20 godina nakon svog velikog otkrića. manj
MOJVIDEO
Komentarji • 0